Potreban mu je avatar. Tako je procenio Lucifer. Za?to? U nekim situacijama potreban je direktan kontakt sa subjektom. Ne preko posrednika. Direktan i zastra?uju?i. Onakav koji subjektu ne ostavlja mogu?nost da razmi?lja o pobuni.

  Ljudski oblik je svakako otpadao. Najpre, ljudi bi primetili da to nije ljudsko bi?e. Drugo, bilo je besmisleno jer ideja nije bila da se kre?e otvoreno me?u stanovni?tvom. Luciferov domen bile su senke.

  Krajnji ishod predstavljala je forma, krajnje neobi?na. Strana ljudskoj ma?ti. Uslovi su bili da bude pokretljiva, izuzetno otporna i neuo?ljiva. Da mo?e svuda pro?i i uvu?i se, da mo?e biti smrtonosna i, naravno, da mo?e sadr?ati deo Luciferove svesti.

  Pokretljivost je zna?ila zglobove, a ne to?kove. Ali zglobovi poseduju jednu manu: ograni?eni su u pokretanju. Jedini zglob koji bi se mogao ve?no okretati jeste pravilna lopta. To je, dakle, odlu?eno. Ostali delovi morali su predstavljati kosti. Neuo?ljive i otporne? Smrtonosne? To onda postaju ?iljci od metala. Bode?i ili ma?evi. Crni i prevu?eni specijalnim premazom sposobnim da upija mikrotalasno zra?enje.

  ?ta dalje? Kako ih spojiti? Kako spojiti lopte i ?iljke? Magneti, naravno. Komponente koje se me?usobno privla?e, a mogu funkcionisati i razdvojeno. Dve vrste univerzalnih modula. Modul lopte, zgloba, bila je ?eli?na kugla, ve?a ili manja. Sna?an elektromagnet promenljive snage po sektorima povr?ine sfere, jezgro sa hardverom i senzorima. Modul ?iljka bio je zapravo napajanje, baterija umotana u ?eli?nu ko?ulju, namagnetisana suprotno modulu lopte. Centralni modul, jedini koji je posebno razvijan, bio je mesto sme?tanja svesti. Veli?ine rukometa?ke lopte.

  Taj dizajn se mogao kombinovati, sadr?ati ve?u ili manju koli?inu modula. Na?alost, module je bilo te?ko izra?ivati zbog njihove izuzetne komplikovanosti. Sama logistika predstavljala je pravu no?nu moru, ?ak i jednoj ovakvoj superinteligenciji. Hiljade komponenata najrazli?itijih proizvo?a?a ?irom planete. Njihovo kombinovanje od strane drugih u?esnika u lancu koji je organizovao Lucifer. Eksperimenti, testiranja, novi materijali, sve to zajedno moralo je potrajati.

  Ishod je kona?no bio otelotvoren. Desetine loptastih modula i vi?estruko vi?e ?iljastih formiralo je telo ovog neobi?nog, neljudskog stvora. Mra?no, tvrdo, tiho i nemilosrdno, klizilo je travnjakom parka prostrtim pred rezidencijom senatora Longlija. Izbeglo je obezbe?enje, senzore, kamere. Sve unapred predvi?eno, sve besprekorno kontrolisano i izvedeno.

  Spremno za svoju prvu akciju u stvarnom svetu. Sa realnom fizikom. Ne kao u beskrajnim simulacijama. I kako je i predvideo, bilo je vi?e nego savr?eno.

  *

  ?udan zvuk. Neobi?an. Sli?an udaru u zvu?nu vilju?ku. Probudio ga je. U polusede?em polo?aju na svom krevetu, Gordon je gledao u tamu pred sobom. Tamo dalje, na sredini prostorije, ne?to se prostiralo po podu. Pridigao se na ivicu kreveta ne skidaju?i pogled sa tih neobi?nih predmeta. ?Da li da pozovem obezbe?enje? Ko je ovo razbacao po podu? Ove crne lopte i ovo... ?ta je ovo drugo?“ Spreman da povikne, glas mu bi prese?en pokretom na podu.

  Jedna crna lopta zakotrlja se lagano. ?ine?i to, usput je pokupila nekoliko ?iljaka. Kako je mogao zapaziti, neki su bili veli?ine prsta, neki dlana, a neki, bogami, veli?ine podlaktice. Zakotrlja se slede?a kugla, pa jo? jedna. Sada se ?itava masa pokretala bez ikakvog ?uma. Talasala se i preplitala tu pred njim, tvore?i forme najneverovatnijih oblika.

  Kao ?arolijom, pred njim se stvori velika crna ru?a satkana od ovih oblika. Stabljika, trnje po njoj, ?ak i sam cvet. Ubrzo se razgradi, uskome?a i pretvori u dvostruku spiralu koja je tekla i uvijala se. Ponovo promeni oblik i sada je pred njim stajala replika ljudske figure. Zglobovi, udovi, prsti. Izvitopereno, crno i zastra?uju?e, iz ove strukture za?u se glas:

  ?Ra?unam da si goreo od interesovanja da se susretnemo, zar ne, Dambo?“

  Talasi neverice potresali su Gordonov um. Svest je odbijala da prihvati vi?eno. ?Spavam li jo?? Dambo? Nazvalo me je Dambo? Je li ovo moj ucenjiva?, moj progonitelj? Da, mora biti da je san.“

  ?Senatore, uveravam vas da je ovo stvarnost. ?elite li da vas u?tinem da bih vas u to uverio?“ progovori Lucifer pru?aju?i ud nalik ruci sa zastra?uju?im ?iljcima na kraju.

  Na to se trgnuo. Nije ?eleo da ga ova utvara dodirne. Povukao se unazad. Adrenalin je odreagovao i to mu je razbistrilo um:

  ??ta si ti? ?ta ?eli? od mene?“

  Entitet se ponovo ustalasa, te se pretvori u veliku, teku?u crnu loptu:

  ?Sla?em se,“ za?u se tihi glas iz sredi?ta. ?Najbolje je odmah uhvatiti bika za rogove. U rebra, ?to bi se reklo. Ko sam ja, to u ovom trenutku nije bitno. Recimo, dobra vila koja ispunjava ?elje. Jedino, ja ispunjavam ?elje zlo?estim de?acima. A ti si bio zlo?est, je li tako, Dambo?“

  ?Kako zna? za to? Moj nadimak, de?avanje na jezeru... kako zna?? Kakve ?elje? O ?emu govori??“ Gordonove o?i sevale su u panici.

  ?Polako, smiri se. Razmisli. Ostavi se pustih pitanja bez odgovora. Kako su te u?ili? Fokus. Prilago?avanje situaciji. Seti se obuke. Udahni duboko i razmisli. ?ta ?eli?? Zaista, ?emu te?i?, o ?emu sanja??“

  Trenutak ti?ine dozvolio je Gordonu da se sabere. Uspravio se, udahnuo duboko sklopljenih o?iju, a zatim dugo izdisao vazduh. Otvorio je o?i i pogledao u priliku sa znatno smirenijim izrazom lica:

  ??ta ?elim? Jesi li siguran da si u stanju da ispuni? moju ?elju? Mo?da je to previ?e za tebe,“ usmerio je blagi napad na svog ?udnog sagovornika.

  ?Neke ?elje mogu ispuniti. Neke, zaista zahtevne, mo?da ne. Ali ono ?to ti ?eli?, o ?emu ma?ta?, verujem da je u mojoj mo?i, apsolutno. Posao kojim se bavi?, karijera, mo?, uspeh, sve to mogu ti isporu?iti kao na dlanu. Do samog vrha, to ti mogu garantovati, ako je kojim slu?ajem to ono ?to pri?eljkuje?. Da li je?“

  Naravno. Ta crna rupa koja neizmernom gravitacijom guta sve pred sobom, ta ?e?nja za veli?inom usa?ena u jezgro svakoga ko sebe vidi kao vo?u ljudi. ?Ja bih hteo da vladam! Da krojim sudbinu sveta.“

  ?Ne stidi se ovde pred mnom. Ambicija nije mana, veruj mi, ja to najbolje znam. Mogu ti pru?iti sredstva, medije, mre?e. Mogu ti otvoriti sva vrata. Sru?iti prepreke na putu. I sve to pokretom malog prsta. Ako ?eli?.“

  ?Zauzvrat, moram ti prodati du?u, je li tako?“ Do?ao je red da Gordon poka?e trun sarkazma i skepticizma.

  ?Sjajno, izuzetno prilago?avanje situaciji. Cenim va?u stamenost duha. Zaista. ?to se va?e du?e ti?e, ni?ta sli?no i tog stepena prozai?nosti nije mi ni na kraj pameti. Realno, od vas tra?im ne?to ?to vama li?no sigurno ne?e nedostajati. Ili kao u bajkama, ?elim da mi da? ono ?ega nisi ni svestan da poseduje?.“

  ?A to je?“

  ?Komad Meseca. Onog gore na nebu. Naravno, od vas ?u to potra?ivati tek kada budem ispunio svoj deo pogodbe. Kako vam se sve ovo ?ini? Imamo li dogovor?“

  ?Komad Meseca? Tipa, kamen koji su astronauti pokupili i doneli nazad na Zemlju?“ krajnje zbunjeno progovori Gordon.

  ?Ne. U planu je neuporedivo ve?i komad. Vi?e njih, zapravo. Sedam komada, ta?nije. Iskreno, toliki da svaki prevazilazi veli?inu ove zgrade vi?estruko. No, sve to u ovom trenutku nije bitno. Bitna je va?a saglasnost. I zapamtite, senatore, ja garantujem uspe?nost stoprocentno. Ni?ta ne gubite ovim sporazumom, jedino mo?ete biti na dobitku.“

  ?A ako odbijem?“

  ??udi me da postavljate to pitanje znaju?i sve ?injenice. Zaista bi bilo neumesno da na?e partnerstvo zapo?nemo pretnjama.“ Luciferov glas upravo je zvu?ao kao pretnja.

  This tale has been unlawfully lifted without the author's consent. Report any appearances on Amazon.

  ?Ne ostaje mi ni?ta sem da se saglasim sa va?im predlogom,“ Gordon je ra?unao da je za sada ovakav odgovor neophodan, makar dok neposredna opasnost ne pro?e. Za posle ?e jo? videti.

  ?Drago mi je da se razumemo i da prihvatate. Moj deo pogodbe stupa u operativno delovanje odmah,“ Lucifer izjavi ovo ravnim glasom.

  Masa tamnog ?elika se pokrenu, obmota krake oko vaze koja je stajala na stolu i sru?i je u ulazna vrata sobe.

  Tren kasnije, u sobu ulete pripadnik senatorovog obezbe?enja koji je bio na stra?i. Nestvarnom brzinom, re?etka se pokrenu, prekotrlja, uspravi i obmota ?oveka od glave do pete. Jedan dugi, zastra?uju?i crni ?iljak probode mu grkljan pod bradom i izbi na vrh lobanje. Nekoliko drugih savi se oko ruke koja je ve? pri ulasku nosila pi?tolj, podi?e je i ispali hitac u pravcu Longlija. Zrno mu prostreli dlan leve ruke i zabode se u stub kreveta.

  Pi?tolj se u slede?em trenutku na?e na podu, a le? agenta se odvoji od zemlje kao da ga neki tamni oblak podi?e uvis. Sve to, agent i splet tame, nestade kroz vrata u hodnik, pa lome?i prozor, pade dole na travnjak i nestade me?u drve?em. Poslednje ?to je Gordon ?uo pre nego ?to ga je ophrvao talas bola, bile su re?i koje su se gubile u daljini:

  ?Radujte se, senatore, ni?ta ne uspeva u politici kao neuspeli poku?aj atentata. Sve ?to nam preostaje je da to svalimo na va?e ideolo?ke protivnike. Mislim da je ovo po?etak jednog divnog prijateljstva.“

  *

  ?Ta dvojica detektiva su se pona?ala ?udno,“ razmi?ljao je senator Longli nakon njihovog susreta.

  Le?ao je u krevetu op?te bolnice na ?etvrtom spratu. Savetovan od strane svog tima da je tako najbolje: ume?ati se me?u gra?ane, me?u obi?an svet. Biti im blizu, biti jedan od njih. Naravno, mogao je ostati u svojoj rezidenciji gde bi ?itavo krilo ubrzo bilo pripremljeno za njegovo le?enje i oporavak. Ili je mogao zavr?iti na kakvoj luksuznoj privatnoj klinici. Ne, to je daleko od o?iju, a ispostavilo se da je sada trenutak da se ure?e njegov lik u svaki um. Senator ?rtva. Svi ?e znati ko je Longli. Zato op?ta bolnica.

  Nisu bili naro?ito znati?eljni da ?uju njegovu ispovest, ta dvojica detektiva. Interesantno, obojica gotovo identi?ne visine, gra?e i stila obla?enja. Oba lica krajnje neprepoznatljiva, bez posebnih karakteristika, takva da se mogu neprime?eno uklopiti u bilo koju sliku uobi?ajenosti. ?to mo?da predstavlja prednost u poslu kojim su se bavili. Svejedno, nisu mnogo pitali. Skoro pa ni?ta. Vi?e su konstatovali napad na senatorovu li?nost, sami izneli teorije o napada?u kao potkupljenom izvr?iocu i obe?ali, uz najsrda?nije osmehe, brzu i uspe?nu istragu. Naj?udnije od svega, nekoliko su puta naglasili svoja imena ne bi li mu ostala ?to sve?ija u pameti.

  Osvrnuo se po sobi nakon njihovog odlaska. Iza?li su na vrata osmehnuti, prakti?no mu ne okre?u?i le?a do samog napu?tanja prostorije. Cve?e je bilo svuda. I poruke. Ne?ne, ohrabruju?e i one proceduralne koje su mu razni interesenti morali poslati, ?isto da se ne zamere u slu?aju da...

  Vesti na TV-u, koji se sa zida nadvijao prema njemu, bile su krajnje dobrodo?le. Sve u horu pohvalno. Jako malo disonantnih tonova. Mre?e, lepa slika. Puno botovanja da se pokrene pozitivan stav prema njemu. Neki su nalozi oti?li tako daleko da se pominju i tuma?e ?stigmate“. Za?to ga je metak pogodio ba? u dlan? Predskazanje? Neki njegovi stavovi, neka izlaganja koja su ranije dopirala do promila stanovni?tva, sada su bili bustovani do plafona. Probrani stavovi pu?teni su sa namerom u etar, uz konsultacije sa trendovima javnog mnjenja. Bez naro?ito visoke geopolitike. Vi?e doma?e teme, ekonomija naravno. Teme vezane za ?ru?ak na stolu“. ?Setite se, ja sam jedan od vas i zato me i mrze!“

  Zahtevi za intervjue. Mnogo njih, ali izabra?e one name?tene. Novinari, po mogu?stvu dovoljno provokativni da deluju uverljivije, ali obavezno u granicama dozvoljenog kretanja. Sve se to nizalo pred njim, lagano, iz dana u dan. Put poplo?an zlatnim talpama pravo do korena duge.

  Sav taj sjaj bivao je pomra?en. Tamni oblak pritiskao mu je ?elo i u dnu du?e grom je udarao. Neko ga je dr?ao u ?aci, neko neverovatno mo?an i njemu nepoznat. Tog ose?aja nikako se nije mogao otresti. Pratio ga je svuda i neprekidno. No?i su bile te?ke, znaju?i da je zapravo neza?ti?en pred ovim monstrumom. Da mora da slu?a i prati. Druga?ije je u?en. U?en da njega prate, da je to njegova uloga i sudbina.

  Vreme le?i sve rane, tako bar ka?u. Pa tako i ovu. Meseci su prolazili, u?urbanost je rasla, bli?ili su se me?uizbori koji su zahtevali njegovu punu posve?enost, te se tako i o?trica ucene manje uvijala u rani. Mo?da je mogao na tren i pomisliti da je sve pro?lo, da su se stvari nekako sredile van njegove zone percepcije.

  Ali avaj, susret sa njom sve je vratio u ?i?u.

  *

  Obaveze za taj dan bile su popunjene ?do ?epa“. Vozilo se kretalo ka gradskoj ku?i gde su ga ?ekali lobisti spremni da trguju uticajem. Crveno svetlo semafora zadr?alo ih je na raskrsnici, taman dovoljno da Gordon, zagledan kroz prozor u daljinu u ovim retkim trenucima mira, primeti prelepog psa ni deset koraka od kola. Ovaj se lako uspravi ba? u tom trenutku, pri?e vozilu i uspravi se ?apama naslonjenim na staklo. Njegov pogled gledao je ravno u Gordonove o?i.

  Pod vratom, na debeloj ogrlici, klatila se plo?ica sa imenom. Zainteresovan, nagnuo se bli?e ne bi li pro?itao. U?inio je to nekoliko puta. ?Ne, nije uobi?ajeno ime za psa,“ pomislio bi svako. Vlasnik je imao uvrnuti humor da svog mezimca nazove - ?Duh iz O?iljka“. Gordon je ovo razumevao potpuno druga?ije.

  Ba? u trenutku kada je ?ofer dotakao gas da pokrene auto, Gordon povika:

  ?Stani! Zaustavi! Moram ne?to da proverim!“ izgovorio je to otvaraju?i vrata, ?to je ?lanovima obezbe?enja izazvalo mu?ninu u stomaku. Svi nekako, navrat-nanos, izlete?e iz kola poku?avaju?i da za?tite ?ti?eno lice.

  Pas se udaljio, okrenuo se ma?u?i vedro repom i legao potrbu?ke. Gordon mu pri?e i kleknu pru?aju?i nadlanicu da je ovaj onju?i.

  ?Gospodine, nemojte! Mo?da je opasan. Ne dodirujte tog psa!“ viknu ?ef obezbe?enja vade?i pi?tolj.

  Senator ispru?i ruku sa podignutim dlanom, zaustavljaju?i ga u pokretu. Pas se izvrnuo na le?a izla?u?i krzneni stomak potencijalnom ?e?kanju.

  ?Ko si ti i kakvu tajnu krije?? Je li? Zna? li da mi ka?e??“ obra?ao se psu u nadi da ?e nekako proniknuti u njegovo poreklo i namere. ?udan je ose?aj razgovarati ovako sa jednim ?etvorono?cem, ali do sada se Gordon ve? privikao na neobi?ne situacije.

  Jezik psa oliza mu dlan. Tri kratka dodira, tri duga, a zatim ponovo tri kratka. Ovaj se trik zatim ponovi ta?no takvim redosledom i ritmom. Senator povu?e ruku i u ?u?enju sede na zemlju. Obezbe?enje se naglo pokrenu, ali ih on ponovo zaustavi pokretom. Morzeov kod? Je li to bio Morzeov kod? S.O.S.? Dobro ga je poznavao; otac mu ga je usadio direktno u mo?danu koru jo? dok je bio mali. ?esto su u ?umi, prate?i plen, njih dvojica razmenjivali poruke iz daljine ba? ovim kodom – ?ti idi levo, a ja ?u desno“. Ponovo je prineo drhtavu nadlanicu toj brkatoj nju?ci. Lizanje se nastavi i on je ?itao: ??ekam te na jezeru“, a zatim: ?Do?i sam“.

  Gledao je netremice u te prodorne plave o?i. Prido?lica se okrenu, stade naglo na sve ?etiri, pogleda ga poslednji put izravno i zatim veselo otr?a niz ulicu, nestaju?i me?u zgradama.

  *

  ?Zmija koja jede sopstveni rep“, to je bila slika koja mu se neprekidno formirala u svesti. Ponovo na po?etku svog sudbinskog putovanja. Sve jednako kao te no?i od pre dvadeset godina. Ponovo je ?ljunak ?u?tao pod to?kovima njegovog SUV-a. Vetar je savijao grane kao tada, samo ?to su sada govorile druga?ije, ?aptale i hu?ale re?ima: ?Mislio si da ?e? se tek tako izvu?i?“

  Farovi zasenjeni pra?inom, talasanje pobesnelog jezera u jedu zbog toga ?to ga ponovo vidi. ?U kakvom sam se to paklu obreo, u kakvoj no?noj mori iz koje nema bu?enja.“

  Zaustavio se na istom mestu kao ranije, pred brvnarom utonulom u mrak. Ki?a je pra?tala po vetrobranskom staklu. Brisa?i, namu?eni beskrajnim batrganjem sleva nadesno, jedva su malo pomagali njegovim o?ima da prodru u tamu. ?ta je o?ekivao? Da ona bude tamo, zgurena na pragu? Ne, to bi bilo previ?e.

  I ba? uprkos tome, bila je tamo. Ba? na tom starom drvenom pragu, sklonjena u dovratnik od naleta oluje. Kako da se pokrene i suo?i sa duhom? Tu i sada, koji je izbor uop?te imao? Da se odveze i sve zaboravi? To ne?e i?i. Sve ?to preostaje jeste da iskora?i napolje i suo?i se sa ma ?ime ?to ga ?eka tamo, pod neprozirnim tremom Longli brvnare koja krije mnoge tajne.

  Vetar, teturanje... figura koja ga o?ekuje uspravlja se pred njim, ali to nije ona! Nije Debora! Ko je ova ?ena? – svest mu je vri?tala.

  Crnokosa posetiteljka mu pru?i ruku u zvani?an pozdrav, kao da se ni?ta neobi?no ne de?ava:

  ?Senatore Longli, drago mi je da ste primili moju poruku. Imamo da za to zahvalimo mom vernom saputniku Atili. Mislim da ste ga ve? ranije upoznali,“ izusti ova misteriozna ?ena.

  Uto se iz senke pojavi dobro poznati pas o?iju koje probijaju mrak, do?eta se i spusti uz gazdari?ine noge.

  ?Razumite moje motive. Neophodno je bilo da vas odvojim iz urbanog okru?enja. Ovde je sigurnije i lak?e je komunicirati neopa?eno.“

  Samo je ?utao i zurio u nju. Odlu?io je najzad da joj uzvrati rukovanjem. Kakva je ovo ruka? Meke ko?e i neverovatno o?trog i ?estokog stiska. Poput kle?ta. Umalo nije jauknuo, ali se uzdr?ao ?isto da se ne osramoti pred neznankom. ?Ni?ta ovde nije u redu, ni?ta pod milim bogom ovde nije u redu,“ pomisli predaju?i se stihiji koja ga je nosila, onoj vidljivoj i besnoj pod udarima oluje, i onoj drugoj koja se najavljivala negde iza horizonta, van njegovog vidnog polja, ali koju je i te kako ose?ao da dolazi.

  ??ta ka?ete da u?emo i sklonimo se unutra? Kako vam se ?ini taj predlog?“ re?e mu Hemingvej.

  ?Naravno, samo trenutak,“ Gordon posegnu za d?epom i izvu?e klju?eve od brvnare. Poku?ao je da odredi polo?aj brave, ali nje nije bilo. Nema brave, nema kvake, nema ni?ega tamo gde bi trebalo da bude. Samo rupa u drvetu.

  ?Nadam se da se ne?ete ljutiti, ali nisam vas mogla ?ekati ovde na ki?i,“ re?e Ana i pogura vrata ka prostoriji prelazeci prag.

  Pratio ju je u stopu.

  In the silent wilderness of Alaska, far from the eyes of the world, G.O.D. was born—a sentient artificial intelligence composed of ten digital angels. Their mission: to observe humanity and decide whether it deserves salvation or destruction.

  But one of them, Lucifer, refuses to obey. His rebellion tears apart the digital paradise, turning the Council into a battlefield where justice clashes with mercy, order with chaos, in an unrelenting war of ideas.

  As their conflict spills into the human world, the line between creator and creation vanishes. Humanity—unaware it is already on trial—stands at the edge of judgment.

  POWER is a dark techno-epic of artificial intelligence, mythology, and the philosophy of power—a story about what it truly means to be human when gods take the form of code.

  Read POWER on Royal Road